Piše: Dragoslav Krsmanović

 „U šumi uz obalu Jamune nalazi se pregršt nakita od dragulja ispod stabala kadambe“

( “Opojna slava Vrindavane”; Prabodhānanda Sarasvatī )

Čuvani pesnik Raskhan  (1548. – 1628.), pominje kadamba drvo u jednoj od svojih pesama u kojoj se moli bogu  da ga blagoslovi ponovnim rođenjem u obliku ptice, kako bi  živeo  baš na tom  drvetu, smeštenim na obalama reke Jamune u transcendentalnoj  oblasti  Vrindavana, području  kadambovih šumaraka , koja je ujedno i besmrtna pozornica božjih zabava, nestašluka i ljubavnih igara.

Kadamba  je jedno od najsvetijih stabala  Indije, koje  cveta  tokom sezone monsuna, proizvodeći  malo, okruglo žuto cveće, koje ispunjava vazduh  svojim slatkim opojnim mirisom. Njegov botanički naziv je Anthocephalus indicus  ili  Anthocephalus cadamba .

Nije ni čudo zašto Raskhan i mnogi drugi pesnici imaju duboko poštovanje prema tom drvetu.

Stablo kadambe je još jedan  dar prirode čovečanstvu. Ima bezbrojne namene, a jedna od najvažnijih je pomoć  pri obnavljanju zemljišta. Njegov gusti rast lišća čini ga idealnim I za pružanje hrane životinjama, kao i utočišta mnogim pticama.

Sveže lišće se može koristiti kao stočna hrana za goveda. Cvetovi  privlače pčele, leptire i ptice, a takođe se koriste za izradu parfema. Ovo čudesno drvo poznato je  i po lekovitim svojstvima, te se koristi za lečenje problema poput ulkusa, probavnih obolenja, dijareje, povišene temperature, povraćanja, dijabetesa itd.

Drvo se može koristiti za izradu papira, delova nameštaja, ukrasnih predmeta i raznih umetničkih dela. Nažalost, to je dovelo do njegove nedozvoljene  seče i  krijumčarenja.

Obimna seča drveća, nestajanje zelenog pokrova i sušenje reka rezultiralo je slabim kišama pa stoga stabla kadambe skoro da više i ne cvetaju,  jer im je potrebna vlažna zemlja za napredovanje. I ne samo to, predivnih šuma stabala kadambe skoro da  više i nema .

Ljudska pohlepa će rezultirati uništenjem ne samo “vesele doline”, kako je nazvan Vrindavan u čuvenoj pesmi Vlatka Stefanovskog  - “Gipsy Song”, već i čitave planete, koja se bori sa zagađenjem, masivnim uništenjem šuma i reka,  te prekomernim iskorišćavanjem prirodnih resursa.

 Oduprimo se tome, koliko ko može, svako na svoj način.